Izaija, Chapter 21

1. Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori, hujeći nad Negebom, dolaze iz pustinje, kraja strahotna    2. - otkri mi se u strašnom viđenju - tako pljačkaš pljačka, pustošnik pustoši. "Navali, Elame, opsjedni, Medijo! Dokrajčit ću sve jauke."    3. Zato bedra moja probadaju grčevi; bolovi me spopadaju k'o trudovi porodilju; od smućenosti ogluših, od straha obnevidjeh.    4. Srce mi dršće, groza me obuze, sumrak za kojim čeznuh postade mi užas.    5. Postavljaju stol, prostiru stolnjak, jede se i pije ... Ustajte, knezovi, mažite štit!    6. Jer Gospod mi ovako reče: "Idi, postavi stražara! Što vidi, nek' javi.    7. Vidi li konjanike, jahače udvojene, jahače na magarcima, jahače na devama, neka dobro pazi s pažnjom napetom!"    8. A stražar viknu: "Povazdan, Gospodaru, stojim na stražarnici, čitavu noć na straži prostojim."    9. I gle, dolaze konjanici, jahači udvojeni. Oni mi viknuše, oni rekoše: "Pade, pade Babilon! Svi kipovi njegovih bogova o zemlju se razbiše."    10. Omlaćeno žito, čedo gumna moga, što čuh od Jahve nad Vojskama, Boga Izraelova, objavih vam!    11. Proroštvo o Edomu. Viču mi iz Seira: "Stražaru, koje je doba noći? Stražaru, koje je doba noći?"    12. Stražar odgovori: "Dolazi jutro, a zatim opet noć. Hoćete li pitati, pitajte, vratite se, dođite!"    13. Proroštvo o Arapima. U šikarama pustinjskim počivate, dedanske karavane.    14. Vodu iznesite pred žedne, stanovnici zemlje temske, iziđite s kruhom pred bjegunca.    15. Pred mačevima bježe oni, pred mačem trgnutim, pred lukom zapetim, pred bojem žestokim.    16. Da, ovako mi reče Gospod: "Još jedna godina, godina nadničarska, i nestat će sve slave Kedrove.    17. A od mnogobrojnih strijelaca među hrabrim sinovima Kedrovim malo će ih ostati." Tako je govorio Jahve, Bog Izraelov.