Psalmi, Chapter 39

1. Zborovođi. Jedutunu. Psalam. Davidov.    2. Odlučio sam: "Čuvat ću put svoj da ne zgriješim jezikom; usta ću svoja zauzdati dokle god preda mnom bude bezbožnik."    3. Zamukoh, zanijemjeh, glasa ne puštah, ali uzalud - bol mi postade gorča.    4. U meni srce je gorjelo, na samu pomisao buknuo bi oganj; tad progovorih svojim jezikom:    5. "Objavi mi, Jahve, moj svršetak i kolika je mjera mojih dana, da znam kako sam ništavan.    6. Evo, pedljem si mi dane izmjerio, život moj je kao ništa pred tobom: tek dašak je svaki čovjek.    7. Poput sjene čovjek prolazi tek dašak je sve bogatstvo njegovo: zgrće, a ne zna tko će ga pokupiti."    8. A sada, čemu da se nadam, Gospode? Sva je nada moja u tebi!    9. Izbavi me svih mojih bezakonja, ne daj da ruglo budem luđaku!    10. Šutim i usta ne otvaram, jer tako si ti učinio.    11. Bič svoj otkloni od mene, jer izdišem pod težinom ruke tvoje.    12. Ti kaznama popravljaš čovjeka i sve mu najdraže kao moljac rastačeš: tek dašak je svaki čovjek.    13. Čuj, o Jahve, molitvu moju, vapaje mi poslušaj, na suze se moje ne ogluši! Jer u tebe ja sam došljak, pridošlica kao svi oci moji.    14. Odvrati pogled od mene, da odahnem prije nego odem i više ne budem!