1. A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana,
2. Trećega dana, gle, dođe jedan iz vojske Saulove razdrtijeh haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se.
3. I reče mu David: otkuda ideš? A on mu reče: iz okola Izrailjskoga utekoh.
4. A David mu reče: šta bi? kaži mi. A on reče: narod pobježe iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan.
5. A David reče momku koji mu donese glas: kako znaš da je poginuo Saul i sin mu Jonatan?
6. A momak koji mu donese glas reče: slučajno dođoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu.
7. A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: evo me.
8. A on mi reče: ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam.
9. A on mi reče: pristupi k meni ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvijem duša u meni.
10. I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neće ostati živ pošto pade; i uzeh vijenac carski koji mu bješe na glavi i grivnu koja mu bješe na ruci, i evo donesoh gospodaru svojemu.
11. Tada David zgrabi haljine na sebi i razdrije ih; tako i svi ljudi koji bijahu s njim.
12. I ridaše i plakaše, i postiše do večera za Saulom i za Jonatanom sinom njegovijem i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevijem što izgiboše od mača.
13. I reče David momku koji mu donese glas: odakle si? A on reče: ja sam sin jednoga došljaka Amalika.
14. Reče mu David: kako te nije bilo strah podići ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjega?
15. I dozva David jednoga između momaka svojih i reče: hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umrije.
16. I reče mu David: krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svjedočiše na te govoreći: ja sam ubio pomazanika Gospodnjega.
17. Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovijem,
18. I izgovori, da bi se učili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi istinitoga:
19. Diko Izrailjeva! na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci?
20. Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama Askalonskim, da se ne vesele kćeri Filistejske i da ne igraju kćeri neobrezanijeh.
21. Gore Gelvujske! ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu bačen štit s junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem.
22. Bez krvi pobijenijeh i bez masti od junaka nije se vraćao luk Jonatanov, niti je mač Saulov dolazio natrag prazan.
23. Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni na smrti se ne rastaviše; lakši od orlova bijahu.
24. Kćeri Izrailjeve! plačite za Saulom, koji vas je oblačio u skerlet lijepo, i kitio vas zlatnijem zakladima po haljinama vašim.
25. Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!
26. Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.
27. Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito!
| 
