Isaija, Chapter 21

1. Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.    2. Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! svemu uzdisanju učiniću kraj.    3. Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći.    4. Srce mi se smete, groza me poduze; noć milina mojih pretvori mi se u strah.    5. Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.    6. Jer ovako mi reče Gospod: idi, postavi stražara da ti javi što vidi.    7. I vidje kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.    8. I povika kao lav: gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć.    9. I evo dođoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovijeh razbiše se o zemlju.    10. Vršaju moj, i pšenice gumna mojega! što čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, javih vam.    11. Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: stražaru! šta bi noćas? stražaru! šta bi noćas?    12. Stražar reče: doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dođite.    13. Breme Arapskoj. Po šumama u Arapskoj noćivaćete, putnici Dedanski!    14. Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretite s hljebom bjegunca.    15. Jer će bježati od mača, od mača gologa, od luka zapetoga i od žestokoga boja.    16. Jer ovako mi reče Gospod: za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave Kidarske.    17. I što ostane hrabrijeh strijelaca sinova Kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.