Jona, Chapter 2

1. (2:2) I zamoli se Jona Gospodu Bogu svojemu iz trbuha ribljega,    2. (2:3) I reče: zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i ti ču glas moj.    3. (2:4) Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave tvoje i vali tvoji prelaziše preko mene.    4. (2:5) I rekoh: odbačen sam ispred očiju tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu tvoju.    5. (2:6) Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.    6. (2:7) Sidoh do krajeva gorskih, prijevornice zemaljske nada mnom su dovijeka; ali ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.    7. (2:8) Kad nestajaše duše moje u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k tebi, u svetu crkvu tvoju.    8. (2:9) Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost.    9. (2:10) A ja ću ti glasom zahvalnijem prinijeti žrtvu, ispuniti što sam zavjetovao; spasenje je u Gospoda.    10. (2:11) I Gospod zapovjedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.