1. Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;
2. Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.
3. Posla djevojke svoje, te zove svrh visina gradskih:
4. Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:
5. Hodite, jedite hljeba mojega, i pijte vina koje sam rastvorila.
6. Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.
7. Ko uči potsmjevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.
8. Ne karaj potsmjevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.
9. Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednoga, i znaće više.
10. Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetijeh stvari razum.
11. Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.
12. Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš potsmjevač, sam ćeš tegliti.
13. Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;
14. I sjedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim,
15. Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:
16. Ko je lud? neka se uvrati ovamo. I bezumnome govori:
17. Voda je kradena slatka, i hljeb je sakriven ugodan.
18. A on ne zna da su ondje mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njezine.
| 
