Psalmi, Chapter 2

1. Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?    2. Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika njegova.    3. "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."    4. Onaj, što živi na nebesima, smije se, Gospod im se potsmijeva.    5. Pa im govori u gnjevu svojem i jarošću svojom zbunjuje ih:    6. "Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj."    7. Kazaću naredbu Gospodnju; on reče meni: "ti si sin moj, ja te sad rodih.    8. Išti u mene, i daću ti narode u našljedstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.    9. Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."    10. Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!    11. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.    12. Poštujte sina, da se ne razgnjevi, i vi ne izginete na putu svome; jer će se gnjev njegov brzo razgorjeti. Blago svjema koji se u nj uzdaju!