1. Pomozi mi, Bože, jer dođe voda do duše.
2. Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3. Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobijelješe mi oči pogledajući Boga.
4. Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.
5. Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.
6. Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!
7. Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8. Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9. Jer revnost za kuću tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
10. Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11. Mjesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča.
12. O meni se razgovaraju sjedeći na vratima, pijući vinu pjevaju me.
13. A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.
14. Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15. Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.
16. Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17. Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18. Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19. Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
20. Sramota satr srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potješiti, ali ne nalazim.
21. Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom.
22. Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23. Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24. Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
25. Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26. Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
27. Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dođu do pravde tvoje.
28. Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29. A ja sam ništ i bolan; pomoć tvoja, Bože, nek me zakloni.
30. Slaviću ime Božije u pjesmi, veličaću ga u hvali.
31. To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32. Vidjeće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživjeće srce vaše.
33. Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34. Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče!
35. Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se ondje naseliti i naslijediće ga.
36. I natražje će se sluga njegovijeh utvrditi u njemu i koji ljube ime njegovo nastavaće na njemu.
| 
