Pesma, Chapter 2

1. Ja sam ruža Saronska, ljiljan u dolu.    2. Što je ljiljan među trnjem, to je draga moja među djevojkama.    3. Što je jabuka među drvetima šumskim, to je dragi moj među momcima; željeh hlada njezina, i sjedoh, i rod je njezin sladak grlu mojemu.    4. Uvede me u kuću gdje je gozba a zastava mu je ljubav k meni.    5. Potkrijepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.    6. Lijeva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.    7. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.    8. Glas dragoga mojega; evo ga, ide skačući preko gora, poskakujući preko humova.    9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našega zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.    10. Progovori dragi moj i reče mi: ustani, draga moja, ljepotice moja, i hodi.    11. Jer gle, zima prođe, minuše daždi, otidoše.    12. Cvijeće se vidi po zemlji, dođe vrijeme pjevanju, i glas grličin čuje se u našoj zemlji.    13. Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, ljepotice moja, i hodi.    14. Golubice moja u rasjelinama kamenijem, u zaklonu vrletnom! daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.    15. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.    16. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase među ljiljanima.    17. Dok zahladi dan i sjenke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenče po gorama razdijeljenijem.