1. Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,
4. Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.
5. Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.
6. Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.
7. И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.
8. Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;
9. Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,
11. С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
12. Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.
13. Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.
14. Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.
15. И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;
16. И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
17. Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
18. Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.
19. Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.
20. Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.
21. А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23. А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24. Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.
| 
