1. А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.
2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине.
3. И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема.
4. Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их метну у окове мрака пакленог, и предаде да се чувају за суд;
5. И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;
6. И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;
7. И избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;
8. Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела, мучаше од дана до дана праведну душу;
9. Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;
10. А особито оне који иду за телесним жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дрхћу хулећи на славу.
11. Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулни суд;
12. А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумеју, и у погибли својој пропашће
13. Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и грех, који се хране својим преварама, једући с вама;
14. Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве;
15. Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восоровог, коме омиле плата неправедна;
16. Али би покаран за своје безакоње: скот неми проговоривши гласом човечијим забрани безумље пророково.
17. Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек.
18. Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари.
19. И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.
20. Јер ако одбегну од нечистоте света познањем Господа и спаса нашег Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње горе од првог;
21. Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана.
22. Јер им се догоди истинита приповест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.
| 
