1. Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.
2. А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
3. А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
4. А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.
5. А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
6. А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:
7. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.
8. И би велика радост у граду оном.
9. А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;
10. На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.
11. А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
12. Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
13. Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
14. А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
15. Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;
16. Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
17. Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.
18. А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
19. Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.
20. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.
21. Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
22. Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.
23. Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.
24. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.
25. Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.
26. А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
27. И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
28. Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.
29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
30. А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
31. А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.
32. А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.
33. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
34. Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?
35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
36. Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
37. А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
| 
