1. Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2. Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3. Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4. Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5. Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6. Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7. Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8. Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9. Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10. Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11. Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12. Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13. Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14. У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15. Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16. Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17. Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18. Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19. Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20. Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21. Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22. Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23. Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24. Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25. Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26. И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27. Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28. Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29. Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
| 
