1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.
3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.
4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.
5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,
6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.
7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8. Али Ноје нађе милост пред Господом.
9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.
13. И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16. Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17. Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.
18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19. И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.
| 
