1. Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
2. Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
3. И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
4. И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5. Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.
6. Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.
7. Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.
8. Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.
9. И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног.
10. И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.
11. За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.
12. Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.
13. Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.
14. А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.
| 
