Osija, Chapter 13

1. Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.    2. И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.    3. Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.    4. А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.    5. Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.    6. Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.    7. Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.    8. Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.    9. Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.    10. Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?    11. Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.    12. Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.    13. Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.    14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.    15. Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.    16. Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.