Isaija, Chapter 17

1. Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.    2. Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.    3. Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.    4. И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.    5. Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.    6. Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.    7. У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;    8. А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.    9. У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.    10. Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;    11. Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.    12. Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;    13. Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.    14. Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.