Jeremija, Chapter 1

1. Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,    2. Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,    3. И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.    4. И дође ми реч Господња говорећи:    5. Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.    6. А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.    7. А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.    8. Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.    9. И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.    10. Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.    11. После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.    12. Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.    13. Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.    14. Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.    15. Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.    16. И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.    17. Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.    18. Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.    19. Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.