1. А Софар Намаћанин одговори и рече:
2. Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3. Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4. Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5. Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6. И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7. Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8. То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9. Дуже од земље, шире од мора.
10. Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11. Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12. Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13. Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14. Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15. Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16. Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17. Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18. Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19. Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20. Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
| 
