1. Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2. Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3. Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4. Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5. Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6. Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7. Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8. Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9. Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10. Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11. Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12. Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13. Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14. Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15. И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16. Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17. Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18. Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19. Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
20. Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21. Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22. Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23. Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24. Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25. Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
| 
