1. Још говори Елијуј и рече:
2. Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3. Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4. Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5. Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6. Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7. Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8. Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9. Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10. А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11. Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12. Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13. Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14. А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15. А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16. Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
| 
