1. Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2. Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3. Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4. Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5. Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6. На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7. Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8. Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9. Кад га одех облаком и пових тамом;
10. Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11. И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12. Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13. Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14. Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15. Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16. Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17. Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18. Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19. Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20. Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21. Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22. Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23. Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24. Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25. Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26. Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27. Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28. Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29. Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30. Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31. Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32. Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33. Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34. Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35. Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36. Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37. Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38. Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39. Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40. [39:2] Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41. [39:3] Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
| 
