1. [40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2. [40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3. [40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4. [40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5. [40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6. [40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7. [40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8. [40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9. [40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10. 41:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11. [41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12. [41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13. [41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14. [41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15. [41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16. [41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17. [41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18. [41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19. [41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20. [41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21. [41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22. [41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23. [41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24. [41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25. [41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26. [41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27. [41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28. [41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29. [41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30. [41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31. [41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32. [41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33. [41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34. [41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
| 
