1. И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2. Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3. Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4. Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5. Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6. Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7. Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8. Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9. Рекавши им ово оста у Галилеји.
10. А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11. А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12. И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13. Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14. Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15. И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16. Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17. Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18. Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19. Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20. Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21. Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22. Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23. Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24. Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26. И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27. Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28. Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29. Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30. Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31. А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32. Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33. Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34. Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35. А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36. Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37. А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38. Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39. А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40. А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42. Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43. Тако распра постаде у народу Њега ради.
44. А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45. Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46. А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47. Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48. Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49. Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50. Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51. Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52. Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53. И отидоше сваки својој кући.
| 
