1. И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.
2. И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3. И тужаху Га главари свештенички врло.
4. А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.
5. Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
6. А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.
7. А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.
8. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
9. А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
10. Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.
11. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.
12. А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?
13. А они опет повикаше: Распни га.
14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.
15. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.
16. А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
17. И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.
18. И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!
19. И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.
20. И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.
21. И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.
22. И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.
23. И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.
24. И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
25. А беше сат трећи кад Га разапеше.
26. И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.
27. И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.
28. И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.
29. И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,
30. Помози сам себи и сиђи с крста.
31. Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.
32. Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.
33. А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.
34. И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
35. И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.
36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37. А Исус повика гласно, и издахну.
38. И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.
39. А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.
40. А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,
41. Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.
42. И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),
43. Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
45. И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
46. И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.
| 
