1. А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
2. И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
3. Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
4. Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
5. Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
6. А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
7. Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
8. Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
9. И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
10. И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
11. Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
12. Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
13. И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
14. А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
15. Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
16. А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
17. А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
18. Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19. Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
20. Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
21. Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
22. И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
23. Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
24. Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
25. И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
26. Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
27. А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
28. Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
29. И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
30. Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
31. И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
32. Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
33. И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
34. И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
35. И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
36. И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
37. А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
38. И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
39. А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
40. И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
41. И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
42. И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
| 
