1. Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5. Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10. Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11. Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14. Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15. У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16. Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17. Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19. Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20. Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21. Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23. Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24. Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26. Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28. Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33. Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
| 
