1. Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2. Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3. Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4. И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5. Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6. Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7. Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8. Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9. Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10. Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11. Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12. Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13. Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14. Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15. Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16. Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17. Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18. Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19. Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20. Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21. Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22. Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23. И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24. Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25. А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26. Ко говори речи истините, у уста љуби.
27. Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28. Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29. Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30. Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31. И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32. И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
| 
