1. Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2. Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3. Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4. А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6. Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7. Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8. Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9. И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10. Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11. Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12. А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13. Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14. Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15. Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16. Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17. Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18. Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19. А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20. Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21. Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22. Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23. А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24. Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25. Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27. И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29. Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30. Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31. Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32. Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
33. О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34. Јер ко позна мисао Господњу?
35. Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
36. Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
| 
