Pesma, Chapter 5

1. Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!    2. Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи.    3. Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?    4. Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.    5. Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.    6. Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.    7. Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима.    8. Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.    9. Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?    10. Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада;    11. Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;    12. Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу;    13. Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;    14. На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима.    15. Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.    16. Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.