1. Trubu na usta, i reci: kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupiše zavjet moj i otpadiše se od zakona mojega.
2. Izrailj će vikati k meni: Bože moj; poznajemo te.
3. Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti.
4. Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svojega i od zlata svojega grade sebi likove, da se istrijebe.
5. Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti?
6. Jer je i ono od Izrailja; načinio ga je umjetnik, i nije Bog; tele će Samarijsko otići u komade.
7. Jer siju vjetar, pa će žeti oluju; stabljike neće imati, klica neće dati brašna; da bi i dala, proždrijeće ga tuđinci.
8. Proždrijeće se Izrailj, biće među narodima kao sud na kom nema miline.
9. Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike.
10. A što naimaše među narodima, ja ću ih sabrati; a već i okusiše malo radi bremena cara nad knezovima.
11. Što umnoži Jefrem oltare da griješi, biće mu oltari na grijeh.
12. Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se čine kao nešto tuđe.
13. Za žrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada će se opomenuti bezakonja njihova i pohodiće grijehe njihove; oni će se vratiti u Misir.
14. Izrailj zaboravi tvorca svojega, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali ću pustiti oganj u gradove ovomu, i spaliće dvorove onomu.
| 
