Jakovljeva, Chapter 4

1. Otkuda ratovi i raspre među nama? Ne otuda li, od slasti vašijeh, koje se bore u vašijem udima?    2. Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.    3. Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojijem trošite.    4. Preljubočinci i preljubočinice! ne znate li da je prijateljstvo ovoga svijeta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoće svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Božij postaje.    5. Ili mislite da pismo uzalud govori: duh koji u nama živi mrzi na zavist?    6. A on daje veću blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.    7. Pokorite se dakle Bogu, a protivite se đavolu, i pobjeći će od vas.    8. Približite se k Bogu, i on će se približiti k vama. Očistite ruke, grješnici, popravite srca svoja, nepostojani.    9. Budite žalosni i plačite i jaučite: smijeh vaš neka se pretvori u plač, i radost u žalost.    10. Ponizite se pred Gospodom, i podignuće vas.    11. Ne opadajte jedan drugoga, braćo; jer ko opada brata ili osuđuje brata svojega opada zakon i osuđuje zakon, a ako zakon osuđuješ, nijesi tvorac zakona, nego sudija.    12. Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugoga osuđuješ?    13. Slušajte sad vi koji govorite: danas ili sjutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i sjedićemo ondje jednu godinu, i trgovaćemo i dobijaćemo.    14. Vi koji ne znate šta će biti sjutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se za malo pokaže, a potom je nestane.    15. Mjesto da govorite: ako Gospod htjedbude, i živi budemo, učinićemo ovo ili ono.    16. A sad se hvalite svojijem ponosom. Svaka je hvala takova zla.    17. Jer koji zna dobro činiti i ne čini, grijeh mu je.